WHEN YOUR HORMONES ARE BALANCED, YOUR BODY SAYS NAMASTE!
Hormonski poremećaji su zdravstveni problemi sa kojima se suočavaju i žene i muškarci od puberteta do starosti. Neki od simptoma hormonske neravnoteže su: glavobolja, problemi sa kožom, bolovi u zglobovima, gubitak kose, nesanica, umor, stres, nervoza, promene raspoloženja, malodušnost, anksioznost, težina, rani pubertet, rana menopauza, problemi u menopauzi, problemi sa začećem, jajnicima, ciklusom, nedostatak seksualnog nagona ili preveliki seksualni nagon,hladne ruke i noge, ubrzano starenje…
Endokrini sistem je sastavljen od žlezda i njihovih specifičnih izlučevina- hormona.Endokrini sistem reguliše proces proizvodjenja , pohranjivanja i distribucije hormona. Pravilan rast i funkcionisanje različitih delova tela je moguće samo kada postoji uravnotženo lučenje hormona. Kada endokrine žlezde ne rade pravilno, nastaje hormonalna neravnoteža koja može uticati i na fizičko i na psihičko zdravlje.
Hormoni su organska jedinjenja koja se (putem krvi, limfe ili cerebrospinalne tečnosti) izlučuju iz žlezda i dospevaju do raznih oragana u ljudskom organizmu. Hormoni pronalaze ciljana tkiva i nizom hemijskih reakcija izazivaju metabolički efekat u ćeliji.
Glavni koordinator hormonske aktivnosti kod sisara je hipotalamus koji reaguje na inpuls primljen iz centralnog nervnog sistema.
• Hipotalamus je deo mozga koji je odgovoran za direktnu kontrolu endokrinog sistema preko hipofize. Hormoni iz hipotalamusa regulišu fiziološke funkcije kao što su regulacija temperature, žeđi, gladi, apetita, spavanja, raspoloženja, emocija i seksualnog nagona . Ova oblast mozga kontroliše hipofizu i ostale endokrine žlezde u telu kao što su epifiza, šttitna žlezda, pankreas i nadbubrežna žlezda. Hipotalamus je takođe i centar emocija i na njega utiču jake emocije, mirisi, snažne misli, ukusi, stres, smeh…
• Hipofiza je glavna žlezda koja kontroliše ceo endokrini sistem, reguliše brojne hormone, uključujući rast, stimulisanje štitne žlezde, testosterona, estrogena i vazopresina. Hipotalamus šalje signale hipofizi koja oslobadja hemijska jedinjenja kako bi stimulisali hormone iz drugih endokrinih zlezda. Jedna grupa hormona utiče na rast i razvoj organizma. Druga grupa hormona utiče na rad drugih žlezda: lučenje štitne zlezde, rad kore nadbubrežne žlezde, rad jajnika i lučenje estrogena, kod muškaraca uslovljava spermatogenezu, stimuliše lučenje polnih hormona (progesteron i testosteron), resorpciju vode iz primarne mokraće , kontrakcje materije, naviranje mleka…
Ovo je mali spisak žlezda i odgovarajućih hormona:
• Gušterača proizvodi i oslobađa insulin i glukagon. Insulin smanjuje a glukagon povećava konsentraciju šećera u krvi.
• Pineal nije dovoljno ispitana ali naučnici veruju da jedna od njenih funkcija proizvodnja melatonina koji pomaže regulisanju obrazaca spavanja
• Štitna i paraštitna žlezda (tiroidna i paratiroidna žlezda)
Štitna žlezda je priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika i luči hormone: tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin. Kontroliše nivo metabolizma u telu i brzinu kojom se odvijaju hemijski procesi u telu. Ona reguliše nivo telesne toplote , reguliše rast, obnavljanje, okoštavanje i proces stvaranja otpadnih materija. Hormoni ove žlezde kontrolišu ceo metabolizam. Svaki disbalans u štitnoj žlezdi ima ozbiljne posledice. Čak i malo povećanje sekrecije imaće za posledicu nervnu razdražljivost. Mali pad sekrecije će rezultirati u osećanju umora i letargije. Hormoni paraštitne žlezde regulišu nivo kalcijuma i fosfora.
• Nadbubrežne žlezde nalaze se na gornjoj polovini bubrega i luče mineralokortikoide aldosteron i kortikosteron. Regulišu promet natrijuma, kalijuma i vode. Takodje, kontrolišu otpuštanje kortizola koji reguliše promet ugljenih hidrata, proteina i lipida. Odgovoran je za stresna stanja i unos kiseonika. Srž nadbubrežne žlezde luči adrenalin i noradrenalin. Njihovo dejstvo je slično dejstvu simpatičkog nervnog sistema iz koga i dolazi impuls koji stimuliše njihovo lučenje – ubrzavaju rad srca i povećavaju krvni pritisak.
Polne žlezde
Testisi luče testosterona
Jajnici- Ovarijum luči estrogene i progesteron. Estrogeni u pubertetu utiču na razvoj polnih organa i sekundarnih polnih odlika devojčica. Oba hormona regulišu menstrualni ciklus kod žena. Progesteron ima važnu ulogu i u trudnoći, jer je njegova funkcija da održava trudnoću dok se na obrazuje placenta. Tada placenta preuzima ulogu održavanja trudnoće lučenjem ovih hormona
UTICAJ JOGE
Vežbanjem joge utičemo na optimalan rad endokrinih žlezda dovodeći ih u ravnotežu čime pomažemo kako fizičkom telu tako i uravnoteženju emocija. Vežbanjem joge postižemo optimalno funkcionisanje tela i duha, postižemo kreativnost, lucidnost, radost, ispunjenost energijom bez obzira na godine i životnu dob.
Skoro svaki joga položaj-asana, tehnike disanja – pranajame i tehnike opuštanja i meditacije imaju uticaj na neki deo endokrinog sistema. Potrebno ih je koristiti na osnovu njihovog uticaja na odredjeni deo endokrinog sistema.
Neki joga položaji više deluju na
- prokrvljenost u predelu glave :Sumeru Asanam Vrikšasana, Siršasana…
- bubrege i jetru:Budjangasana-kobra, Salabasana – Skakavac, Meru Akaranasana
- gušteraču:Gomukasana, Paščimotanasana, Halasana, Gomukasana, Majurasana…
- štitnu žlezdu :Sarvangasana-sveća, Matsjasana-Riba, Halasana – plug, Ustrasana –kamila,
- protiv menstrualnih tegoba: Mardžari –mačka, Setuasana, Pavan Muktasana – privlačenje kolena
- posle porodjaja: Vjagrasana-Tigar, Sarvangasana-sveća
- uravnoteženje nervnog sistema: Katu Pranam-Pozdrav katuu, Šašankasana – Zes, Virasana- Položaj junaka…
Kako je veliki broj asana pojednostavljeno možemo reći sledeće:
Izvijanja unazad: (poza kamile, ribe, luka, most ili točak) utiču na štitnu žlezdu. Ove poze otvaraju pluća i prednju stranu kičme, povećavajući disanje, razmenu kiseonika i sposobnost sagorevanja masti.
Uvrtanja: Joga položaji uvrtanja pritiskaju i masiraju endokrine i abdominalne organe, regulišući njihovu funkciju, poboljšavaju lokalnu cirkulaciju i čiste ih od starih nagomilanih toksina, balansiraju rad pankreasa . Uvtranja pomažu u oslobađanju od besa i ispravljanju (poravnanju) kičme.
Obrnuti položaji: donose krv u mozak, čiste limfne čvorove i ispiraju toksine.
Efekti disanja (pranajama)
Pranajama ima veoma dobar uticaj na endokrini sistem i utiče na dva načina. Kontrolisanim disanjem kontroliše se i telo i um, pluća dobijaju više kiseonika koji se raznosi do svake ćelije u telu. Pranajama poboljšava odnos između hipotalamusa – hipofize i ostalih žlezdi i zato ceo endokrini sistem postaje uravnotežen.
Efekti opuštanja – su odličan način da se iskontrolišu stres i emocije, kojim se poboljšava funkcionisanje mozga, odnos između hipotalamusa i hipofize i ostalih endokrinih žlezda dovodi do uravnoteženog stanja endokrinog sistema.
