DA LI SI SUPERMEN?
Ima dosta ljudi – ja sebe vidim kao takvu osobu, kojima je teško da pitaju za pomoć. Ne želimo da druge opterećujemo svojim problemima.
Teško je priznati da ne možeš sam da se izboriš sa nekim problemom.
Razmišljaš šta će drugi misliti o tome, koliko je tvoj problem “težak” u odnosu na druge, da li će ljudi ozbiljno shvatiit koliko je tebi teško, da li će se smejati, praviti šale od onoga što je tebi teško. Postoji niz dilemma zbog kojih nam je teško da potražimo pomoć od drugiH. Ili samo to ne umete, nisu nas naučili da je to u redu ne moći da sve uradiš, ili da sve uradiš onako baš ili…
Zašto uopšte dođemo u sitaciju da imamo problem, ili bar takav probleme? Jednostavno, to je život. Život se sastoji od raznih situacija i okolnosti. Određene okolnosti nas dovode u stanje stresa. Ono što nas dovodi u stanje stresa se kreće od naših misli i osećaja do raznih objektivnih problema: bolest, smrt, finansijski problem, strah od nepoznate situacije, umor, razočarenje, osećaj odbačenosti i izolovanosti,razni konflikti … Stres je naša fizička i emotivno reakcija.
Svi smo se našli u situaciji kada se osećamo preplavljeno, bezpomoćno i u nemogućnosti da se nosimo sa situacijom.
To je vreme kada nam je potrebna podrška, razumevanje, pomoć porodice, prijatelja, partnera, kolega. Ta podrška stvara osećaj pripadnosti, povećava osećaj samopoštovanja i bezbednosti.
Podrška može da podrazumeva pričanje o problemima, druženje, smeh. Često se dešava da problem strašnije zvuči u glavi nego kada se izgovori naglas. Ponekad čak i tuđa perspektiva može da pomogne. Bliskost i zagrljaj povećavaju naš osećaj sigurnosti i smanjuju osećaj bespomoćnosti.
Podrška i pomoć prijatelja i porodice nam je svima potreban i od suštinske je važnosti za naš kvalitet života.. Kod ljudi koji imaju manju podršku se pokazuje veći stepen depresije i anksioznosti.
Važno je da kada uvidimo da ne možemo sami da se nosimo sa problemima tražimo pomoć. Čak i kada je jako teško tražiti pomoć Čak i kada to predstavlja priznanje da nismo savršeni i da imamo slabosti. Jednostavno , nismo supermeni, da baš sve možemo sami. Traženje pomoći nije razlog da se osećamo slabo ili glupo. Traženje pomoći je snaga a ne slabost. Naše stanje zbog problema u kome smo se odražava na još nekoga pored nas, tako da traženjem pomoći za sebe pružamo i ljudima oko sebe kvalitetniji život.
Idemo korak po korak:
1. Prihvatimo da nam je pomoć potrebna. Možemo sebi da postavimo pitanja: Da li sam pokušao? Da li sam uspeo? Da li znam kako dalje? Šta će se dogoditi ako ostane ovako?
2. Prevaziđemo svoj ponos. Kada se odlučimo da zatražimo pomoć, priznajemo da imamo mane i slabosti. Nismo savršeni. Priznajemo da nismo uvek u pravu. Priznajemo da ne možemo sve sami.
3. Definišimo šta je stvarni problem. Šta zaista želimo da dobijemo od svog prijatelja. Da mu ispričamo kako se osećamo, neki savet, emotivnu podršku…Može da se desi da nije jednostavno , možemo se osetiti izgubljeno ako ne umemo da odredimo problem. Možda je to ono oko čega nam treba pomoć.
4. Razmislimo ko je taj sa kim je najbolje da popričamo o problemu, ko će moći da nami pomogne i sa kim se osećamo najudobnije. Izaberemo adekvatnu osobu ili više njih
5. Kada se obratimo nekome treba da jasno i precizno kažemo šta je problem, koliko je hitno, šta očekujemo od druge osobe. Kažemo kako se osećamo,. Ako ne budemo jasni , ostavljamo mogučnost da nas naš prijatelj ne razume i da ne reaguje adekvatno.
6. Potrebno je da izaberemo vreme i mesto. Gde i kada ćemo razgovarati da bi naš sagovornik mogao da primi ono što mu saopštavamo
7. Buditimo pažljiv i aktivan učesnik u razgovoru , otvorenog uma i srca.
8. Zahvalimo se
Čak i da ne uspemo da rešimo problem odmah, sigurno ćemo se osetiti jače, sigurnije , lepše, bolje, ispunjenije. Više nismo sami.
