- 04 Jan, 2016
KADA SMO USAMLJENI A KADA OSAMLJENI?
Da li ste nekada bili potpuno sami a niste osetili usamljenost?
Da li ste nekada bili okruženi ljudima a osećali se potpuno sam?
Koliko imaš ljudi u telefonskom imeniku? Koliko imaš prijatelja na facebooku? Koliko imaš kontakata u mail kontaktima?
Koliko ljudi možeš pozvati kada se osetiš tužno ili kada osetiš potrebu da pričaš o bitnim ili nebitnim stvarima?
Kada pozoveš , koliko će ljudi prihvatiti čašicu razgovora baš tada kada tebi to treba?
Koliko gradiš odnose u širinu, a koliko u dubinu? Koliko je važan kvantitet, a koliko kvalitet?
Koliko je važno instant zadovoljstvo’?
Čovek je socijalno biće i ima potrebu da bude u relaciji sa drugim ljudima. Ima potrebu za osećajem pripadanja, zajedništva, deljenja, pomaganja.
Ima ljudi kod kojih ove potrebe izostaju ili nisu dominantne. Ljudi koji žive u samoći mogu da budu zadovoljni i da ne ugrožavaju druge. Takvi ljudi umeju da vole osamu. Osama ne mora biti stalno stanje.Osama nas može odvesti do stanja veće svesnosti, do otkrivanja istine o sebi i o drugima. Osama je dovela do mnogih umetničkih dela i naučnih dostignuća.
U stanju osame mi smo sami ali nismo usamljeni . Samoća je nešto što sami biramo.
Ukoliko nikada nemaš potrebu da budeš sam, možda se plašiš usamljenosti ili si već usamljeni iako si okružen ljudima.
Usamljenost nema veze sa brojem ljudi u društvu, brojem ljudi koje poznaješ ili brojem onih sa kojima dnevno kontaktiraš.
Mnogo je važnije koliko ljudi te zaista poznaje i u najboljem i u najgorem izdanju, koliko ih te razume, učestvuje sa tobom.
Usamljenost je uvek negativno stanje. To je osećaj izolacije, tuge, napuštenosti, zanemarenosti. Usamljena osoba gubi veru u sebe.
Čovek može biti izolovan protiv svoje volje ali može i sam sebe gurnuti u usamljenost .
Ako dugo traje usamljenost može imate ozbiljne posledice i na psihičko i na fizičko zdravlje.
Protiv usamljenosti se mora boriti !!!
