“PAIN AND DEATH ARE PART OF LIFE. TO REJECT THEM IS TO REJECT LIFE ITSELF.”- HAVELOCK ELLIS
Da li Vam život teče tako da niste doživeli ni jedan težak gubitak ili težak pad u životu? Ili možda ne? Da li ste imali situacije koje su Vas pomerile tako da sve ono što ste bili, u šta ste verovali, za šta ste se borili, šta je predstavljalo vrednost za Vas nestane ili se promeni ili Vam izmakne i Vi ostanete sa pitanjima:
Šta se to događa? Šta ću ja sada? Gde sam ja? Gde ću ja sada? Kako ću ja sada? Koja je moja svrha sada???
Ima dosta situacija koje mogu da nam izmaknu tlo na koje smo oslonjeni: gubitak roditelja, dece, partnera, posla, stana, prevara…Ima izuzetno teških situacija u životu u kojima, kada nam se dogode, gubimo dah. Kao da nas neko pesnicom udari u stomak, ne možemo da uhvatimo vazduh.
Postoji poslovica koja kaže: Ono što nas ne ubije, ojača nas. To jeste negde krajnji ishod, ali u trenutku kada nam se događa ono TEŠKO, važno je da znamo kako da krenemo dalje da bi preživeli sa što manje oštećenja i posledica.
Ja duboko verujem da je prvi korak da sebi damo prostora i vremena za tugu. Da bi mogli dalje moramo naći prostora za sebe, da se saberemo, da poližemo svoje duboke unutrašnje rane, da dozvolimo da se uhvati ona prva kožica na njima kako bi mogli da razmišljamo o onome „ kako dalje“. Dozvolite sebi da odžalite i isplačete svoj gubitak, da se odmorite, oporavite.
Tuga je normalna reakcija na naš gubitak. Ne postoji pravi ili pogrešan način tugovanja. Ne postoji rok trajanja tuge. Proces tugovanja zahteva vreme. Isceljenja se dešavaju postepeno. Moramo dozvoliti sebi da process teče u skladu sa nama samima.
Postepeno počinjemo da se navikavamo na realnost i činjeniično stanje.
Problem koji može da se javi je mogućnost da se zaglavimo u ovom procesu tugovanja, da počnemo da se samosažaljevamo i da to postane okosnica našeg života.
Veoma važno je da uključimo ljude do kojih nam je stalo i kojima je stalo do nas, bilo da su to naši roditelji, familija, prijatelji, partner, deca Pričajte sa njima, družite se, delite. Oni su tu jer ste im važni. Dozvolite sebi da osetite njihovu podršku i ljubav, kao i svoju ljubav prema njima. Ljubav ohrabruje, puni, daje snagu, leči…
Drugi korak je da razmislite o onome šta je Vama zaista važno. Zapitajte sebe: Šta je meni zaista bitno na ovom svetu? Opet, dajte sebi vremena. Sedite i zapišite sve. Može da se desi da na početku sedite i da ništa ne zapišete. Istrajte u ovome. Otvorićete se i počećete da pišete. Dozvolite sebi da zapišete svaku misao koja se pojavi. Može da Vam se dogodi da opet plačete, ali i to je u redu. Bitno je da kada su prelomni momenti u životu ne dozvolimo da nas neka navika povuče i ostanemo zaglavljeni, apatično radeći neke stvari do kojih nam nije ni malo stalo. Zapišite šta je stvarno Vama važno!!!
Sledeći korak dolazi kada budete dovoljno ojačali da razmislite o svojoj budućnosti, o svojoj viziji vlastite budućnosti. Pogledjate u svoju budućnost i vidite kako bi želeli da ona izgleda za tri ili pet godina. Kako želite da Vaš život izgleda? Ovde nema tačnih i netačnih odgovora. Ovde postoji Vaša priča. Ispičajte je sebi tako što ćete je zapisati. To nije priča, to nije život ljudi oko Vas. To je Vaš budući život. Ovim ćete napraviti pravac kojim želite da idete. On može da bude sličan ili isti pravcu na kome ste već a može da bude sasvim drugačiji. Ali treba da bude samo Vaš. To je Vaša vizija Vašeg života. Naravno da se Vi ovim ne obavezujete. Vi možete kasnije promeniti svoju viziju. Ali važno je da je sada nađete. Naše vizije budućnosti su dinamički odraz naših želja u ovom trenutku. Možda želite da budete mama ili tata, da ništa drugo ne radite, možda želite novi izazovniji posao, možda želite da putujete po svetu, da počnete sopstveni posao, da se zaposlite u stabilnoj kompaniji, da postanete pevač ili pisac, da pomažete ljudima…Dajte sebi dovoljno vremena da zapišete viziju svog života u ovom trenutku. To će Vam dati pravac.
Sledeća važna stvar prilikom vraćanja u svakodnevni život je da nađete vremena da svaki dan uradite neke stvari koje volite, koje Vas zaista raduju i ispunjavaju. Važno je da posle teškog perioda koji još uvek lomi, živeći i radeći svakodnevne „obavezne“ stvari imamo neki period kada hranimo svoju dušu. To mogu da budu najrazličitije jednostavne stvari; šetnja, igranje sa kućnim ljubimce, čitanje, gledanje filmova, možda pisanje, crtanje, fotografisanje, komponovanje, sviranje, putovanje, vežbanje, neki volonterski rad..
Cilj je da u svoj svakodnevni život uvedemo radost i ljubav.
I konačno dolazimo do mogućnosti da svoju viziju pretvorimo u cilj i restartujemo svoj život. Vreme je da krenemo dalje, vreme je za novi start, za obnavljanje celovitog života.
Nije lako kada nam se dogodi neki gubitak, ali činjenica je da život ide dalje. Nije lako, ali mi smo živi i jedini izbor koji imamo je da nastavimo da živimo što bolje.
Herodotus: “Adversity has the effect of drawing out strength and qualities of a man that would have lain dormant in its absence.”
Naš zadatak u najtežim trenucima je da tada nađemo snagu, hrabrost i istrajnost, da nađemo najbolji put kojim ćemo krenuti dalje.
Da bi se pripremili za eventualne teškoće u životu važno je da:
· prihvatimo da su teškoće i gubici deo života;
· prikupljamo interne resurse tako što ćemo jačati emotivnu, fizčku i mentalnu snagu, hrabrost, disciplinu i veru;
· izgradimo sistem spoljnih resursa kao što je podrška porodice i prijatelja
Radimo za sebe najbolje kada nam je dobro. Ako dođu teškoće bićemo spremni da ih prevaziđemo.
