FESTINA LENTE! – POŽURI POLAKO!
STRPLJEN – SPAŠEN
Reč strpljenje potiče od latinske reči “patientia” – trpiti, izdržati.
Strpljenje je sposobnodt da se nešto čeka bez uznemirenosti i ljutnje.
Strpljenje je osobina, rekla bih vrlina, koja nam daje snagu da prevaziđemo razne životne situacije koje , ako nemamo ovu vrlinu, mogu da izazovu bol, patnju, uznemirenost.
U vremenu u kome živimo vreme zaista jeste novac. Toliko toga nam se nudi da nam skrati vreme čekanja, da nam ubrza proces koji nas interesuje. Isto tako nam se nude instant rešenja za sve: smanjite kilograme za 3 dana, izgledajte mladje odmah, poboljšajte svoj život uz jednu rečenicu …
Meni se desi da ponekad poželim da poverujem, pa navučem sebe da kupim nešto što daje rezultate odmah i sad. Naravno da tih rezultata nema.
Za bilo koju kvalitetnu promenu i napredak je potrebno vreme. Možemo reći, treba strpljenja da se kontinuirano radi sa usmerenošću ka određenom cilju. To će doneti rezultate. Vreme neumitno teče, a koliko vremena je nama potrebno da dođemo do željenih rezultata je stvar koju treba dobro da procenimo da ne uletimo u sopstvenu zamku loše određenog roka, pa da izgubimo i volju i nadu i motivaciju i strpljene. Dakle, ideja je da se koncentrišemo na dobro definisanje ciljeve i akcije za koje odredimo pravo vreme i da ne zaboravimo da ne postoji zamena za vreme i strpljenje.
Suprotnost strpljenju je nestrpljenje. Nestrpljenje je nedostatak samokontrole . Ovaj nedostatak nas veoma često vodi da grešaka, besa, razdražljivosti, teških reči, neprijatnosti u odnosima sa drugima. Veoma često male neprijatnosti zbog nestrpljenja se pretvaraju u velike probleme.
Strpljenje je sposobnost da zadržimo kontrolu nad impulsima koji se javljaju kada se nešto neprijatno, neočekivano, nepredivđeno desi
Srpljenje možemo opisati i kao sponu između naših impulsa i našeg svesnog izbora. Naša nekontrolisana impulsivna reagovanja nam uglavnom donesu više štete nego koristi. Kada bi mogli da sačekamo sa svojom reakcijom samo nekoliko sekundi ili minuta mnogo toga bi bilo lakše i lepše. Izbegli bismo mnogo sukoba, sačuvali ili popravili mnoge odnose, sačuvali svoje zdravlje, umanjili stres. Koliko puta smo rekli, u trenutku, nešto što je povredilo nekog drugog i time prouzrokovali niz drugih posledica. Šta bi se dogodilo da nismo tako reagovali?
Strpljenje je važna vrlina ali ako je nemamo možemo je steći, naučiti. Nije lako, zahteva trud i vreme da se nauči. Zahteva unutrašnju snagu i unutrašnji mir.
Strpljenje se uči , vežba, kao što se vežbaju i mišići da postanu jači i čvršći. Ako svaki put vežbamo da sačekamo desetak sekundi, stičemo naviku da sačekamo desetak sekundi. Tih desetak sekundi možemo da produžimo na pola minuta…pa dokle nam treba. Ako to ne radimo, gubimo strpljenje pa postajemo nervozni, mrzovoljni, uznemireni, nestabilni i na kraju nesrećni.
Strpljenje nam pomaže da:
1. izbegnemo ishitrene odluke
2. razvijemo samokontrolu i smirenost
3. postanemo tolerantni
4. razvijemo empatiju prema drugima
5. živimo u ovom trenutku
6. cenimo ono što imamo
7. Donosimo mudrije odluke
8. Budemo zdraviji
Kako se naučiti strpljenu
Osvestite sve razloge zbog kojih najčešće gubite strpljenje? Koje su to situacije, koji ljudi, koja Vaša stanja ?
Kada znate odgovore na to, onda možete da radite na razvijanju svog strpljenja u određenim sitacijama, na određenim mestima i sa određenim ljudima. U početku neće biti jednostavno ali vremenom se stiče spontanost.
Postavite prioritete. Ako imate previše obaveza, previše kontakata, ako trčite na sve strane teško je biti strpljiv. Naš um je preopterećen, imamo previše misli tako da smanjujemo mogućnost koncentracije i usredsređenosti. Probajte da malo opusite i otpusite. Kako? Napravite spisak stvari koje radite u toku dana. Koje aktivnosti nisu neophodne? Kojih se možete odreći?
Kontrola ! Koliko ste svesni da ne možete uticati na sve stvari, da ne možete sve kontrolisati? Na primer, koliko zavisi od Vas kada će doći autobus i kolika će biti gužva? Naravno da ne zavisi. Pomirite se sa tim da nekada morate malo i sačekati. Naučite da se ne nervirate oko stvari na koje ne možete uticati. Usmerite svoju energiju na ono što zavisi od vas. Pripremite se za takve situacije. Ponesite knjigu, čitajte, slušajte muziku, mislite o lepim stvarima, maštajte, smešite se. Sve će biti mnogo jednostavnije i lepše.Probajte.
Planirajte! Pokušajte da zamislite, predvidite situaciju u kojoj čekate, pripremite se na nju.
Trenirajte svoje strpljenje. Korak po korak. Ovo može bit iritantno , posebo onima koji bi sve sad i sve odmah. Ali vremenom ćete shvatiti lepotu svesnosti svakog minuta koji prođe.
Uskladite očekivanja koja imate od drugih ljudi sa njihovim stvarnim mogućnostima. Ne očekujte ono za šta drugi nisu sposobni ili ne žele da budu sposobni.
Tuđa koža! Pokušajte da se stavite u cipele druge osobe. Razmislite, pre negativne, nestrpljive reakcije šta sve može da bude razlog takvog ponašanja. Pokušajte da razumete.
Zaposlite sebe! Kada osetite nestrpljivost, nervozu zbog stvari koje se ne događaju željenom brzinom prihvatite se nekog posla. To može biti najobičniji, rutinski posao. Neće se stvari promeniti preko noći. Ali trenirajte. Dok radite, obraćajte pažnju na svaki detalj, kao da radite najvažniju stvar na svetu. Pronađite lepotu u tim jednostavnim stvarima . Vremenom će se Vaš stav promeniti.
Znaci nestrpljenja! Prepoznajte prve znake nestrpljenja: kuckanje prstima, klaćenje noge, grickanje noktiju, stezanje želuca, ubrzan rad srca, težina u grudima, unutrašnji glas koji diže tenziju u Vama pa postajete sve nervozniji, razdražljiviji, uznemireniji. Zapitajte sebe: Šta mi je? Koji su pravi razlozi moje žurbe , nestrpljenja, nervoze? Šta želim postići? Obično je odgovor da želimo da se neku stvar završimo što pre jer nas čeka druga. Zapitajte se: I šta dalje, kada tu drugu završim? I šta dalje? I šta dalje? Dokle tako? Šta će na kraju biti? Šta me čeka na kraju?
Umanjite nestrpljene! Kada prepoznate prve znake nestrpljenja i obratite pažnju na njih, možete naučiti da otklonite ili bar umanjite nestrpljenje. Obratite pažnju na svoje disanje, počnite da disete produbljeno, neka izdah bude duži od udaha.
Disanje je moćno sredstvo za umanjenje i otklanjanje uznemirenosti, nervoze, straha. Naučite da dišete ispravno, duboko od stomaka do grla is a dugim izdahom u obrnutom smeru.
Šta ja zaista hoću? U svakoj situaciji kada izgubite strpljenje zapitajte sebe šta je moj cilj. Razmislite kako Vaše nestrpljenje i sve što ono nosi pomaže ostvarenju Vašeg cilja. Šta bi bila bolja alternative za Vas i za ostvarenje Vašeg cilja.
Biti strpljiv ne znači ulenjiti se i postati pasivan.
Treba naučiti kada je vreme za čekanje, a kada za delanje.
Za svaki rezultat potreban je plan i realna procena vremena ua ostvarenje plana.
Ne postoji gen za strpljivost. To je osobina koja se uči. Uspešnost zavisi od razvijanja strpljivosti.
