DA LI ODLAŽETE?
Da li se i Vama dešava da se ne osećate dovoljno kompetentno, da pomislite da Vi niste dovoljno osposobljeni, da niste dovoljno knjiga pročitali, dovoljno stvari naučili, stekli dovoljno sertifikata? Da li odugovlačite sa pokretanjem projekata, odlažete akcije koje vode ostvarenju cilja, izbegavate mogućnost promocije na bolju poziciju, ne bavite se dovoljno ili na pravi način samopromovisanjem? Da li ovo ili nešto slično radite kako se ne bi izložili mogućnosti koju priželjkujete ali od koje u stvarnosti bežite?
Sabotiramo sebe i svoj napredak odlažući uz različite izgovore: samo da uradim još ovo , samo da se dogodi ono, možda nije sada trenutak, možda to i nije baš tako važno, nemam ja taj kapacitet, baš sam htela ali eto ili jednostavno ostavljemo za sutra kao da će sutra učiniti da to nešto postane manje teško, manje neprijatno, manje strašno, manje frustrirajuće.
Svi ponekad odlažemo neke obaveze i to je u redu dok naše odlaganje ne postane faktor ometanja u ostvarivanju naših punih kapaciteta jer se odlaganje od sutra do sutra najčešeće završava odustajanjem. Neki od razloga odlaganja su niska tolerancija na frustraciju ili osećaj da nemamo dovoljne kapacitete da dostignemo postavljeni cilj. Plašimo se neuspeha ili uspeha. Nismo spremni na frustraciju koju neuspeh ili uspeh donosi pa sebe dovodimo u situacije da su naši uspesi daleko manji od realnih sposobnosti.
Šta bi mogli da pokušamo da radimo.
Promenimo fokus
Ako želimo da promenimo ovakva uverenja i ponašanja potrebno je da umesto sagledavanja stvari koje nismo uradili „dobro“ ili nismo uopšte uradili počnemo da razmišljamo o stvarima koje smo uradili dobro. Hajde da napravimo spisak stvari koje smo uradili dobro, hajde da sagledamo šta smo do sada postigli: školske diplome, vanškolse diplome i setifikati, postiguća u hobijima, broj pročitanih knjiga, koje životne situacije smo rešili, kome smo sve pružili pomoć ii podršku, kod koliko ljudi smo izazvali osmeh. Setimo se svega što smo ostvarili i sve to brižljivo zapišimo.
Pitanja koja će nam pomoći u sagledavanju svojih dosadašnjih dostignuća:
1.Čuveno pitanje – Koje su Vaše snage je od izuzetne važnosti da bi sagledali svoje kvalitete. Šta ste sve Vi: duhoviti,razdragani, pronicljivi, vredni, razumni, privlačni, šarmantni, principijelni, otvoreni, srdačni, mudri, blagi, empatični, lucidni…
2. Koje izazove ti je život do sada priredio i kako si ih prevazišao. Sa čim ste se do sada u životu sreli: sumnja u svoju inteligenciju, privlačnost, bili ste anksiozni, imali ste loše odnose u porodici, menjali ste životno okruženje, rastajali se od partnera, bili ste neprihvaćeni, menjali ste radnu sredinu, doživeli ste smrt bliske osobe…Kako ste prevazišli sve te situacije? Koja su tvoja dostignuća u tim oblastima? Seti te se izazova koje ste imali u životu, zapišite ih, zapišite kako ste se izborili sa tim izazovima.
3. Šta ste sve postigli do sada, vezano za posao, porodicu, hobi, zdravlje, izgled, odnose sa drugim ljudima?
Kada sve napišete videčete koliko puno ste postigli do sada. Sve su to Vaša dostignuća, Vaše vrednosti, Vaše sposobnosti. Videćete koliko puno dobro urađenih stvari imate iza sebe!
Hajde da ne podcenjiujemo sebe, svoje sposobnosti i znanja. Danas smo ovde sa razlogom, uradili smo mnogo da bi se našli na putu na kome jesmo!
Možda niste sigurni da ono što nudite: proizvod, znanje, edukaciju,časove nije dovoljno dobro i to Vas muči. Pomislite u sebi, ne , to nije to, ima boljih proizvoda i usluga od ovoga što ja imam. Bolje da ne idem dalje. Kad ljudi vide šta ja nudim niko neće hteti, itd.
Na primer, unapređeni ste u menadžera. Do sada ste radili ravnopravno sa kolegama a sada ste Vi taj neko ko treba da ih usmerava, da im daje zadatke, da procenjuje njihov učinak, komunikaciju, da ih stimuliše, kritikuje..Osećate se neprijano jer ima kolega koje duže rade u kompaniji ili imaju više radnog staža ili imaju neku edukaciju više od Vas. Možete pomisliti da ne zaslužujete to mesto ili da niste sposobni da ga kvalitetno obavljate. Pogledajte stvari sa druge strane. Šta ste i kako do sada radili. Ne upoređujte se sa drugima. Vaši menadžeri su sve to videli i sa razlogom unapredili baš Vas. Nastavite ponosno dalje .
Ili ako hoćete da budete trener za neku veštinu. Radili ste, učili ste ali se plašite da niste dovoljno dobri i da bi neko mogao da kaže kako niste baš kompetentni. Prestravljeni ste. Možda bi trebalo ipak sačekati još malo. Razmislite. Šta za Vas znači trenirati nekoga? Koliko puta ste do sada „trenirali“ nekoga a da niste okarakterisali da ste njegov trener. Na priimer ako hoćete da držite časove matematike ili engleskog, Držali ste časove matematike ili englesog i ljudi su napredovali ili su popravili ocenu ili su položili ispit. Da li ste ih trenirali? Da li ste postigli rezultat? Da li ste profesionalni trener, učitelj iz matematike ili engleskog? Ne, Vi ne varate, Vi to radite. Vi imate rezultate.
Nismo obavezni da znamo sve
Ne morate sve znati da bi dobro radili svoj posao Često možemo biti zbunjeni i razmišljati šta ako se pojavi situaciju koju ne umem odmah da rešim. Izgubiću kredibilitet, ispašću smešan, neznalica….Moram sve da znam, moram još da učim…
Nije baš tako.Niko nema odgovore na sva pitanja. Niko ne zna sve. Uvek može da se pojavi nova situacija sa kojom se nismo suočili. Dešava se i najboljim lekarima, inženjerima, trenerima, glumcima. Kada odbacimo stav da moramo da imamo sve odgovore, tada možemo da kažemo ako je potrebno da ne znamo, da proučimo, da pitamo, da se posavetujemo i tada ćemo rešiti i tu nepoznatu situaciju.
Napredujmo
Stalno se usavršavajte, poboljšavajte svoja znanja i veštine
Kada radimo ne znači da treba da prestanemo da se usavršavamo i da smo sve savladali, sve naučili i da smo najpametniji.
Radimo i imamo spisak onih znanja i veština koje treba da poboljšamo kako bi se osećali bolje u svojoj koži, kako bi se unapredili i lično i poslovno. Gde se osećamo najtanje? Ocenimo te svoje sposobnosti? Koje su to akcije ? Kako i kada ćete uraditi to što treba da bi u toj oblasti se osetili da vredite za 10?
Ogradimo se od glagola – brinuti
Naš posao nije da brinemo. Fokusirajmo se na ono što možemo da pružimo a ne na ono što nam donosi nesigurnost.
Kada smo zabrinuti za sliku koju ćemo ostaviti na druge, kada se bavimo time da brinemo brige nismo fokusirani na ono što možemo da damo . Kada svoju snagu usmerimo na ono što možemo da ostvarimo zaboravimo na strah i radimo, radimo dobro.
Svaki čovek je jedinstven
Ne poredite se sa drugima. Istraživanja kažu da se 1 od 3 čoveka oseća loše posle korišćenja društvenih mreža. Kada gledamo sa strane neki drugi ljudi mogu izgledati sjajno, uspešno, pametno, harizmatično, sve ono što bi mi hteli da budemo. I kada vidimo toliki broj uspešnih možemo se zapitatti zašto uošte da pokušavamo .
Gde da nadjem mesto za sebe kada su se drugi već pozicionirali?
Ono što svi znamo ali zaboravimo je da su svi oni nekada krenuli od početka. I najveći pravi stručnjaci i dalje uče. Mnogi koje viđamo po raznim medijima imaju dobar marketing, plaćene reklame.
Važno je da budemo svesni da svi ljudi imaju svoje borbe. Možda se one ne vide, možda nisu dostupne nama, ali, svi ih imaju.
Ne uporuđejte se sa drugima. Vaši kriterijumi nisu njihovi. Vi niste oni. Ne znate šta je prava istina u njihovom životu. Gledajte sebe. Budite najbolje što možete za sebe. Ima mesta za sve. Svako će nači svoju oazu, svoje mesto. Samo krenite svojim putem.
USPEH JE ISPRED VAS!
