“HAVE THE COURAGE TO BE IMPERFECT”- AFRED ADLER
DA LI TI JE POZNATO?
Da li si osoba koja ne prihvata ništa osim savršenstva?
Da li je neprihvatljivo sve što se ne uklapa u tvoje standarde, tvoje vrednosne sisteme, tvoj pogled, tvoj način?
Da li ti je teško da nađeš saradnike koji mogu da ispune tvoje zahteve?
Da li posmatraš stvari tako da ako ne može sve, nećeš ništa?
Da li se mučiš oko “šta ako” ne bude onako kako sam isplanirao?
Da li ti se dešava da vreme prolazi a ti i dalje planiraš sve do savršenstva?
Da li prpadaš ljudima koji nikada nisu zadovoljni postignutim?
Da li se dešava da zanemariš suštinu zbog planiranja detalja koji vode do savršenog rezultata?
Da li voliš svog partnera kakav jeste ili kakav bi trebao da bude?
ŠTA JE DOBRO?
Perfekcionisti imaju visoke standarde, poštuju standarde, precizni su, pouzdani su, postižu visoko zacrtane ciljeve.
Alfred Adler smatra da težnja za savršenstvom daje i smisao životu i motiv za sve aktivnosti.
Za Abrahama Maslova se perfekcionizam javlja kao odlika čoveka na njegovom putu ka samoaktuelizaciji.
Tako da perfekcionizam kao zahtev sebi da daš svoj maksimum , da budeš najbolji mogući TI , da radiš savesno i odgovorno na putu ostvarenja svog visoko postavljenog cilja jeste dobra karakteristka čoveka koji se po obavljenom zadatku, ostvarenom cilju oseća zadovoljno i srećno.
ŠTA BAŠ I NIJE DOBRO?
Ali, perfekcionizam je i opasno savršenstvo.
Šta ne valja kad si perfekcionista:
üOdugovlačiš jer nisu ispunjeni svi uslovi, nije pravo vreme, treba još nešto pripremiti, osmisliti…
üNe znaš kada treba stati sa ispravljanjem nesavršenosti.
üNemaš osećaj sreće i ispunjenosti, jer uvek može i bolje i više.
üSvoje standard namećeš drugima.
üImaš nerealno visoka očekivanja i od sebe i od drugih.
üNemaš osećaja podrške drugih jer se u nekom trenutku umore od svih tvojih zahteva, opterećenosti, nefleksibilnosti…
üImaš osećaj krivice zbog stvari koje nisu savršene a često i ne zavise od tebe.
üSvako neispunjeno očekivanje te može odvesti u osećaj bespomoćnosti, promašenosti, neispunjenost.
üZbog stresa si podložniji mnogim bolestima (dijabetes, bolesti srca, nervozna creva…)
KAKO DALJE?
Da bi bili dobri sebi i svom životu važno je da znamo da postavimo granice kada nešto treba uraditi savršeno a kada je nešto dovoljno dobro da možemo da stanemo. U oba slučaja potrebno je da budemo zadovoljni onim šta smo uradili.
Ako uočiš da ti tvoja potreba za savršenstvom krade radost, samopouzdanje, strast, samoprihvatanje , prihvatanje drugih ljudi vreme je da menjaš stvari.
Na čemu bi mogao da radiš:
- Prepoznavanju i prihvatanju svog perfekcionizma
- Prihvatanju sebe onakvim kakav jesi što ne umanjuje težnju da budeš bolji
- Pravljenu razlike između moram da imam, uradim i bilo bi lepo da imam, uradim
- Postavljanju realnih ciljeva
- Sagledavanju da nije svaka kritika napad na tebe
- Učenju da neće nebo pasti ako pogrešiš
- Razumevanju drugih ljudi
- Prihvatanju različitosti. Ljudi ne moraju da vide stvari onako kako ih ti vidiš. Različitost ljude ne čini ni boljim ni gorim od tebe
- Prepoznavanju situacija kada je sasvim u redu tražiti pomoć
Prihvatanju života kao učitelja. Ceo naš život je učenje. Dok učimo možemo i da grešimo. Nismo na maksimumu, ali idemo ka njemu. Radost I i lepota jeste u učenju i putovanju ka maksimumu. Uči da uživaš na putu!
