Sokrat – “Tajna uspešne promene je u tome da svu svoju enrgiju usmeriš na gradnju novoga a ne na ratovanje sa starim”
PROMENE I ZAŠTO IH SE PLAŠIMO?
Svi imamo potrebu da definišemo kako naš svet treba da izgleda. Naučimo kako naš svet izleda i sve ono što izlazi iz okvira našeg ustaljenog pogleda je promena koja donosi odredjenu količinu frustracije, bez obzira kakva i kolika je ta promena. Trenutno stanje poznajemo, razumemo, prihvatimo i često trošimo ogromnu energiju da to stanje zadržimo takvo kakvo jeste i da opravdamo ostajanje u takvom stanju. Često nam pomisao na promenu izaziva takav stres, strah,paniku da ostajemo u postojećem stanju ne čineći ništa. Ponekad bežimo i od same misli o promeni. Ponekad nas razmišljanje o promenama parališe.
Iste navike, isti obrasci ponašanja, isti stavovi, isti pogledi na nas same, na druge i na život! Zašto radimo uvek iste stvari ili uvek na isti način iako vidimo, znamo, osećamo da nam to ne prija ili nam ne donosi dobro ? Šta nas to drži na istoj poziciji?
ŠTA NAM TO NE DOZVOLJAVA PROMENE
Strah od nepoznatog je možda najčešći razlog koji nas ostavlja zarobljenim u izborima koji često nisu najbolji za nas . Ono što nas sputava je čuveno – Šta ako…. To AKO je ono nešto nepoznato što nas plaši: ako pogrešim, ako mi bude lošije, ako ne uspem, ako uspem…
Strah od nepoznatog nam donosi uvek najcrnje moguće ishode u našem „predvidjanju“ budućnosti. Strah od nepoznatog nam donosi negativnu energiju. Stah od nepoznatog nas koči u kretanju napred.
Medjutim, mi ne možemo predvideti budućnost. Ono šta možemo je da se naoružamo informacijama, znanjem, pozitivnom energijom, planovima, motivacijom i umesto negativnih zamišljanja možemo da verujemo u ono dobro što se može dogoditi. A promena može doneti i dobro, zar ne? Fokusirajmo se na dobro i dajmo sebi šansu!
Strah od nepoznatog može bit kako strah od neuspeha tako i strah od uspeha.
Sumnja u sebe nam donosi pitanja kao što su : da li sam dovoljno pametan, lep, snažan, dobar, hrabar…Da li ja to zaslužujem? A odgovor na takve sumnje obično glasi: Ne,ne, neću ja to moći!
Odgovore na ova pitanja takodje ne znamo sa sigurnošću. Ako se pripremimo najbolje što možemo, ako zakoračimo, ako zaplivamo, ako zaplešemo izvan zone komfora otkrićemo puno o sebi , o drugima, o životu. Postaćemo bogatiji za neko novo iskustvo i moći ćemo sebi da kažemo da smo uradili sve šta je bilo do nas. Obično uradimo mnogo više nego što smo očekivali, samo je potrebno da napravimo prvi korak, prvi takt, prvi pokret.
Nespremnost za preuzimanje odgovornosti nas vodi ka neodlučnosti. Dugo se premišljamo, promišljamo, merimo a ne sečemo. Potrebno nam je puno razgovora, uveravanja, potvrde ispravnosti našeg stava. Sve u cilju da nekako prenesemo odgovornost ili bar deo odgovornosti na još nekoga ili na okolnosti ili na sam život. Kada smo spremni da preuzmemo odgovornost za sebe, svoje odluke, svoj život, svoju sreću tada tek možemo da počnemo da živimo. Tada postajemo slobodni i sposobni da zaista udahnemo život.
Ograničavanje sopstvenih mogućnosti nas vodi do nemogućnosti sagledavanje više opcija . Sebe obično postavimo u situaciju ili – ili. Šta mislite, šta bi se dogodilo kada bi sebi dali šansu da sagledamo sve opcije koje postoje jer ih obično ima više. Kada bi samo na trenutak isključili ograničenja koja sebi postavljamo i pustili sebe da pogledamo malo dalje , videli bi da postoji bar još jedna opcija a možda i još jedna…Oslobodite svoju maštu, svoje srce, svoju misao i pogledajte malo dalje. Ne ograničavajte se trenutnom situacijom.
Strah od gubitka materijalnih stvari može biti i veoma realan i veoma nerealan. Ako promenu vidimo kao mogućnost da izgubimo materijani osnov za egzistenciju to nas može baš blokirati. U tim situacijama zaista moramo trezveno razmisliti i dobro isplanirati. Kada je ta mogućnost realna možda nam je potrebna pomoć kompetentnih ljudi. Možda opasnost koju mi tako vidimo nije realna. U svakom slučaju, nikada ne treba unapred odustati i prihvatiti situaciju kao bezizlaznu i sebe staviti u inferioran položaj. Uvek postoji alternative, samo je treba potražiti možda malo dalje od onoga gde smo je do sada tražili.
UNUTRAŠNJE PROMENE DONOSE SPOLJAŠNJE PROMENE
Sve što nas toliko plaši i sputava nam govori da treba da radimo na sebi, da treba da se razvijamo, osnažujemo svoje sposobnost, svoje veštine življenja.
Potrebno je da naučimo da celovito vidimo i sebe i druge i da prihvatimo i pozitivne i negativne strane i sebe i drugih ,bez predrasuda i paranoje.
Važno je da shvatimo kako se zaista osećamo i zašto se baš tako osećamo.
