IZABERI SEBE! BUDI SVOJ!
Čudni neki dani, opet sam nešto propitivala sebe…
Šta ti je Svetlana to – BITI SVOJ? Zar BITI SVOJ nije prirodno stanje? Kako ja ili bilo ko može da bude bolji, najbolji JA, ON, ONA? Pa, mi smo to što jesmo. Da li je licemerje ako sam ja ,“kao“, bolji ja od onoga što ja jesam? I kako JA mogu da budem bolji JA od onoga što JA jesam?
Morala sam opet da se posvetim ovoj temi jer mi je to očito bilo potrebno.
Naravno da sam prvo malo disala, umirila i misli i emocije da bih mogla da bolje vidim misli, da ih prepoznam , prihvatim, …
Ništa nije uvek isto. Sve se menja, pa se i čovek menja. Menja se svaki sat, svaki dan. Ako se čovek menja, onda može da bude i bolji i lošiji. Zašto onda ne bi bili bolja verzija sebe? Da bi bili bolja verzija sebe moramo prvo da prihvatimo sebe onakvi kakvi jesmo sada. Da bi prihvatio sebe, potrebno je da znamo kakvi smo.
Koliko zaista poznajemo sebe? Svi mislimo da znamo sebe, ali da li je baš tako?
Kada pomognete nekome, zašto ste to uradili? Pokušajte da se setite neke situacije. Da li pored toga što ste dobar , empatičan čovek postoji još neki razlog? Možda ste želeli da neko vidi i kaže da ste dobar, divan čovek. Možda Vam je bilo potrebno da Vas neko potapše po ramenu, možda ste pomislili da se dobro dobrim vraća…Razmislite. Koji su Vas sve razlozi naveli da učinite dobro? Dobra dela neće biti manje dobra ako shvatimo svaki razlog koji nas je naveo da uradimo nešto plemenito. Dobro delo je dobro delo, samo što ćemo mi biti bolja verzija sebe jer ćemo razumeti sebe. Znaćemo tačno šta je nama potrebno, šta mi osećamo, želimo, mislimo.
Spoznati ko si nije jednostavan zadatak. To je zadatak koji traje ceo život. Svaki dan možemo videti neki novi delić sebe koji do sada nismo videli. Jako smo slojeviti. Samo treba da dozvolimo sebi da posmatramo sebe. Nije potrebno da budemo kritičar, samo posmatrač.
Šta zaista, stvarno osećate u dubini srca? Ne šta bi trebalo da osetite, šta je najlakše da osetite da bi upotpunili sliku koja treba da je tu, već šta zaista osećate?
Koliko zaista znate svoje misli? Stotine i stotine misli trče kroz naš um. Pokušajte da ih spazite, da Vam ne protrče. Pokušajte da ih registrujete, zapišete.
Kada nešto kažete ili uradite, šta sve osećate i mislite. Nije lako . Naučili smo da je u redu da mislimo i osećamo ovako ili onako. Ali da li pored toga , postoji još nešto što je duboko naše a mi to ne registrujemo. Pustimo ga da prođe i to naše, istinsko naše, ode zbog uverenja koje smo prihvatili.
Za ova razotkrivanja sebe potrebna je hrabrost , iskrenost, upornost i otvorenost. U ovom procesu nećemo ni da optužujemo ni da sudimo. Potrebno je da budemo neutralni posmatrač, popisivač, da vidimo i zabeležimo.
Kako otkrivamo i prihvatamo sebe, postajemo spremniji i sposobniji da prihvatimo i druge bez pametovanja i osuđivanja.
Nismo savršeni. Imamo mana, imaju ih i drugi. I to je u redu. Koliko god da radimo na sebi i dalje ćemo biti nesavršeni. Ali naš cilj ne treba da bude da budemo savršeni, jer to nikako ne možemo postići.
Ko smo mi stvarno iznutra? Kakav je naš unutrašnji svet? Koje su naše unutrašnje vrednosti, vizije, motivi, unutrašnja uverenja…Sve ovo zahteva visok stepen introspekcije, samosvesti. Proces otkrivanja nikada ne prestaje.
Ne određujemo sebe ulogom koju u određenom trenutku imamo u životu: dete, roditelj, partner, poslodavac, prijatelj… Razni aspekti našeg života ne određuju naše unutrašnje biće. Upoznavajući svoje unutrašnje biće, mnogo više ćemo moći da uživamo u svim u svim aspektima svog života.
Sasvim je u redu ako ne možemo sa jasnoćom odmah da vidimo svoj unutrašnji svet. To je proces koji traje non stop.
Važno je da radimo na tome, na sebi.
Ako niste sigurni kako da krenete, evo predloga.
Za početak , nađite vreme za sebe. Vremena uvek ima, samo ga treba rasporediti po prioritetima. Koji prioritet zauzimate na svojoj listi prioriteta.
Zatim je važno da naučimo da umirimo um. Pokušajte da samo sedite i posmatrate svoje misli. Misli dolaze i prolaze. Vi samo pokušajte da ih pustite. Budite svesni svjih misli, ali ih ne uzimajte u proces obrađivanja, analize, kategorizacije, razrađivanja, osuđivanja… Samo ih spazite i pustite. Možete biti iznenađeni i količinom misli koje prolaze kroz naš um, količinom negativnih misli. U našim mislima je toliko nesvesnih uverenja koja smo prihvatili tokom godina. Samo budite svesni svojih misli. Ovo se vežba. Probajte svako jutro ili veče po pet – deset minuta. Vremenom ćete moći da budete svesni svojih misli i kvaliteta svojih misli. Vremenom misli neće leteti kroz Vaš um. Bićete ih svesni i moći ćete da imate kontrolu nad svojim umom.
Važno je da sebi damo odgovore na pitanja : Koja je moja vizija mog sopstvenog života? Koji su moji snovi? Koje su moje želje? Koji su moji ciljevi? Kada budete odgovarali na ova pitanja, slušajte kako Vaš stomak i Vaše srce reaguju na Vaše odgovore. Potreban nam je odgovor iz dubine našeg bića. Ne želimo odgovore koje smo naučili ili usvojili , želimo suštinske odgovore.
Zamislite razne nepoznate situacije i posmatrajte kako se ponašate, osećate, kako razmišljate? U ovom procesu probajte da sledite svoju intuiciju a ne naučene reakcije.
Razmislite šta Vas čini sretnim, za šta bi se borili? Šta Vas inspiriše, šta Vas motiviše?
Koje su vaše najviše vrednosti?
Koja osobine najviše cenite kod ljudi? Koje od tih osobina imate?
Ako do sada niste sa sobom razgovarali na ovaj način, proces može trajati dugo i možete biti iznenađeni otkrivanje istine. Može se desiti da se ne poklapa slika onoga što zaista jesmo i onoga što očekujemo da smo. To je sasvim u redu. Važno je postajemo svesni svog unutrašnjeg bića, onoga što smo zaista.
Da, važno je da smo svoji.
Ja negde imam puno pitanja koja postavljam sebi, ali, da, znam da sam svoja. Znam da sam zaista jedinstvena. Svi smo, ali ja za sebe znam da jesam. Uglavnom, znam kada nešto radim , šta u mojoj dubini mi kaže da to radim. I uglavnom duboko poštujem svoje pravo JA. Nije uvek lako istrajati . Da, ja jesam svoja. Uvek ima posla i uvek ima puno da se radi.
