DA BI SE ZAISTA POVEZALI, PONEKAD JE POTREBO DA SE ISKLJUČIMO!
Svet nikada nije bio povezaniji. Danas imamo mogućnost da 24/7 budemo u komunikaciji sa drugim ljudima. Gde god da ste na zemaljskoj kugli, ako imate konekciju sa internetom, Vi možete biti povezani sa svim ostalim ljudima. Neprocenjivo! Možete da budete u kontaktu sa svim svojim prijateljima i rođacima, gde god da su oni i gde god da ste VI. Neprocenjivo! Možete da pošaljete poruku bilo kojoj javnoj ličnosti i možda čak dobijete odgovor. Sjajno! Sve što nam je potrebno, možemo pronaći, pročitati, naučiti! Toliko administrativnih i finansijskih poslova možemo obaviti a da se ne pomerimo. Fantastično! Toliko mogućnosti za marketing. Odlično!
Koliko je Vaš život bolji zbog mogućnosti koje pruža internet? Šta ste sve dobili zbog postojanja internet? Šta Vam internet sve donosi?
Šta ste sve izgubili zbog korišćenja internet? Šta Vam sve internet odnosi?
Koliko nam globalna mreža donsoi stresa, otežava tok misli, koliko nam odvlači focus, koliko nam umanjuje kreativnost, koliko umanjuje našu stvarnu komunikaciju?
Jedna od stvari koje nam globalna mreža odnosi je vreme. Sve smo zauzetiji. Koliko emajlova, tekst poruka, glasovnih poruka, postova, fotografija, blogova, downloadova, uploadova, foldera, fajlova, tagova, korisničkih imena, lozinki, pop-upova, beepova, ringova, pingova…
Kako se osećate kada zaboravite Vaš pametni telefon? Da li uopšte može da se desi da ga zaboravite?
Da li postoji vreme i mesto za određenu komunikaciju? Na poslovnom sastanku proveravamo emajlove? Možda je nešto od neprocenjive važnosti stiglo u naše sanduče? Na bilo kojoj vrsti izlaska gledamo poruke, statuse, fotografije? Suštinski smo stalno pod nekom vrstom pritiska i stresa. Da li ste razmišljali da ta potreba za reakcijom prouzrokuje stres? Koliko Vam prsti brzo reaguju?
Kreativnost i originalnost? Kako biti kreativan ako nisi sa sobom u svom svetu, u svojoj misli , u svom redu i redosledu, u svojoj masti, sanjarenju, u svojim osećajima, svojim vrednostima?
Da li su društvene mreže samo puko povezivanje a ne stvarna komunikacija? Da je sve ovo samo potreba da se pobegne od ovde i sada gde postoji stvarnost našeg osećaja, stvarnost naše misli, stvarnost naše odluke, naša odgovornost???
Da li zbog virtuelnih prijatelja propuštamo priliku da produbimo odnose sa onima koji su tu pored nas? Većina nas će odlučno reći : NE? Ali, zastanite pre nego što odgovorite.
Kada smo okruženi ljudima, koliko naše stvarne pažnje je usmereno ka njima, a koliko nam je podeljena pažnja između njih i onoga šta se događa na društvenim mrežama?
Koliko pažnje obraćamo na ukus i izgled onoga što jedemo i pijemo dok gledamo u svoj uređaj?
Kad god se osetimo sami, eto našeg uređaja i nismo više sami. Koliko puta ste pobegli na ovaj način? Sa nekoliko klikova/ prevlačenja više nismo sami.
Koliko smo izgubili u intenzitetu komunikacije, u sposobnosti da se upoznamo, da se gledamo u oči i samo ćutimo ili samo jednostavno čavrljamo, bez “copy/paste” velikih misli velikih ljudi?
Koliko možemo da zaista vidimo nečije lice, njegov izraz, nečije oči, dugu u njima, govor tela, neke male nesavršenost, niz tih malih stvari koje čine naše odnose? Male stvari čine naše veze velikim i dubokim.
Gledajući razne statuse i fotografije imamo utisak da smo u kontaktu sa svim tim ljudima. Ali iza svih tih statusa i fotografija postoji mnogo dublja, suštinskija priča koju ne možemo znati na nivou površine koju vidimo na društvenoj mreži. Da li smo dozvolili da nam društvene mreže oduzmu osnovnu komunikaciju i način na koji gradimo i održavamo odnose?
Da bi se zaista povezali, ponekad je potrebo da se isključimo.
Mogućnost da se povežemo i budemo u kontaktu sa virtuelnim svetom može nam oduzeti mogućnost da budmo sami sa sobom, sa svojim mislima i osećajima.
Kao i bilo kom delu našeg tela i mozgu je potreban odmor radi održavanja i eventualnog povećavanja njegovih mogućnosti. Odmaranje mozga nam omogućava da se povežemo sa sobom, svojim mislima, da prepoznamo svoje potrebe, želje. Daje nam mogućnost upliva nove stvaralačke, kreativne energije, mogućnost da budemo maštovitiji, da budemo bolji.
Dubina čini život i daje mu smisao. Koliko dubine gubimo? Dubina misli, osećaja, dubina naših odnosa sa sobom i drugima , dubina u našem radu.
Tehnologija napreduje i naravno da je neophodno da je pratimo. Toliko dobrog nam to donosi. Međutim, nikada ne bi trebali da zaboravimo da smo mi ljudi , da živimo sa drugim ljudima i da je i nama i njima važna ljudska reč, ljudska toplina, osmeh, obična ljudska komunikacija.
Evo par saveta koje svi mogu da ispoštuju.
1. Prvi sat Vašeg dana provedite bez internet. Povežite se sa sobom kada ustanete. Koristite svoj način za to. Pogledajte svoju listu obaveza. Razmislite šta bi Vas taj dan učinilo ispunjenim. Odredite u kom pravcu će ići Vaš dan.
2. Sat vremena pre spavanja isključite se sa internet. Dozvolite svom umu da se umiri i pripremi za odmor. Isključite sva obaveštenja koja doijate preko Vašeg pametnog telefona. Vreme je za odmor.
3. Koristite samo jedan uređaj za povezivanje na društvene mreže.
4. Odredite vreme-vremena u toku dana kada odgovarate na poruke, statuse, twitove…
5. Živite realan život. Nije najvažnije da profil bude perfektan, niti je najvažnije da svaki svoj korak ili misao podeliš na društvenim mrežama. Ispričaj je najboljim prijateljima. Vidi kako oni reaguju, oseti njihovu emociju, podeli svoju emociju, zagrli onoga koje pored tebe, dodirni ga, oseti njegom miris, vidi malu boru oko oka, oseti miris trave, voća…
Poveži se sa sobom i onima koji su uz tebe ili koji bi mogli biti uz tebe.
