“EXPECTATIONS ARE PREMEDITATED RESENTMENTS.”
Da li ti se dešava da se osetiš loše jer se nisu ispunila tvoja očekivanja? Meni se dešava. Svima se dešava.
Očekivanja mogu imati ogroman uticaj na nas kako fizički tako i emotivno. Naš doživljaj sebe, drugih i celokupnog života proizilazi iz naših očekivanja. Obično nismo ni svesni kada se očeivanja pojave, nismo svesni da su očekivanja tu i da boje naš život. Naša očekivanja imaju ogroman uticaj na našu realnost.
Očekivanja daju osećaj sigurnosti, prepoznavanja jer nastaju na osnovu naših ranijih iskustava. To nam daje mogućnost da neke situacije i reakcije predvidimo, da umemo da se pripremimo za nešto što nas čeka.
Medjutim, stvari se dogadjaju, život teče, ljudi se menjaju, okolnosti se menjaju, mi se menjamo, tako da očekivanja mogu biti pogrešna i ograničavajuća. Koliko puta se svakome od nas dogodilo da kažemo: „E, znao sam.“ I onda kada smo doživeli nešto loše, naše „znao sam“ nas čini „zadovoljnim“ jer time „potvrdjujemo „da smo dovoljno iskusni, pametni, sposobni da sagledamo život i situacije koje dolaze.
Suštinski, mi sebe ograničavamo očekivanjem. Samo zamislite, kako bi se mogli ponašati, šta uraditi, osećati kada ne bi očekivali da se ispuni naše predvidjanje ishoda. Naravno da takva mogućnost može izazvati veliki otpor i strah jer to od nas traži promenu, traži ulazak u nešto što nam nije poznato i za šta nemamo moguću potvrdu ishoda.
Naravno da ne možemo stalno biti bez ikakvih očekivanja i da to nije ni dobro ni moguće. Ali je važno da vežbamo da prepoznamo šta su naša očekivanja od nas samih, od drugih i od života. I kada ih prepoznamo pokušamo da uvidimo, osvestimo koliko očekivanja utiču na naše emotivno, mentalno i fizičko stanje. Kada to možemo onda možemo da pustimo sebe da budemo baš sada, baš ovde, baš onakvi kakvi jesmo a ne onakvi kakvi očekujemo da budemo.
Mi takvi kakvi jesmo možemo drugačije od nas kakvi očekujemo od sebe da budemo. Mi takvi kakvi jesmo ovde i sada , bez očekivanja, smo daleko rasterećeniji. Kada smo rasterećeni očekivanja možemo da se pustimo jer očekivanja nas koče, stavljaju nas u kutije. Naša pažnja i svest je usmerena na to koliko i šta očekujemo i mi se trudimo da delamo u tim okvirima.
Takodje, kada od drugih očekujemo tada nema prave, istinske radosti kada se očekivanja ispune a ako se očekivanja ne ispune nastupa razočarenje. Većina konflikata u našim odnosima sa drugim ljudima leži upravo u našim očekivanjima. Koliko puta ste očekivali da neko odreaguje ovako ili onako a to se nije dogodilo? Koliko puta ste očekivali da neko zna šta ste pod tim mislili a to se nije dogodilo? Mi očekujemo od drugih nešto kao da smo postigli dogovor ili potpisali ugovor o nekoj vrsti davanja i uzimanja. I kada se taj imaginarni ugovor koji postoji samo na nivou naših očekivanja ne ostvari mi dajemo sebi za pravo da se osetimo razočarano, povredjeno, nepoštovano, frustrirano…
Nisam na osvom svetu da bih ispunio tvoja očekivanja, niti si ti na ovom svetu da bi ispunio moja očekivanja- Bruce Lee
Postoje naša očekivanja od nas samih, naša očekivanja od drugih , naša očekivanja od okolnosti, očekivanja drugih od nas. Koliko dopuštamo da tudja očekivanja postanu naša očekivanja?
Koliko i u odnosu na šta sve imaš očekivanja. Pokušaj jedan dan da ispratiš sva svoja očekivanja. Bićeš jako iznenadjen šta sve očekuješ a da nisi ni svestan da to jeste očekivanje. Osvesti da da su to tvoja očekivanja i da njima gradiš osećaj uspeha i neuspeha, podržavanja i razočarenja…
Razmisli, koliko ti očekivanja donose dobrog a koliko lošeg?
Naša očekivanja koče našu energiju. Mi smo u svom očekivanju sebe usmerili na jednu, dve strane i energija se tu vrti. Naš um sagledava stvari u skladu sa očekivanjima u tom jednom ili dva pravca. I to je to.
Ako naučimo da prepoznamo svoja očekivanja kao očekivanja i da dozvolimo sebi da budemo prisutni i otvoreni za više od očekivanja moći ćemo da vidimo jasnije i više, da delamo opuštenije i bolje. Prepoznaćemo stvarnu potrebu i napraviti razliku izmedju potrebe i želje.
Zato je važno naučiti biti svestan u onome što jesi sada. Sposobnost da budemo ovde i sada ne stiče se preko noći. Potrebno je raditi i vežbati ali kada uspemo da budemo u sadašnjem trenutku mi smo povezani sa životom i potpuno prisutni u njemu. Tako radimo na prihvatanju onoga što dolazi i onoga što se dogadja.
