THE EYE IS THE POINT WHERE THE BODY AND SOUL MEET – FRIEDRICH HEBBEL
Prepoznavanje i izražavanje osećanja jeste veština. Neki ljudi su ovladali ovom veštinom ali ima mnogo onih kojima je potrebno da je nauče i uvežbaju.
*nešto o osećanjima*
Osećanja su izuzetno važan aspekt našeg života. Osećanja preko dela mozga koji se naziva limbički sistem utiču na reakcije tela. Osećanja utiču i na naše misli i percepciju.
“Emocija je uzbuđenost izazvana situacijom ili stresorom koji je osobi važan. Dele se na osnovne, složene, prijatne, neprijatne.
Osnovne emocije su urođene reakcije na draži i izražavaju se kod svih ljudi na sličan način. To su sreća, tuga, ljutnja, strah, gađenje i iznenađenje.
Kompleksne emocije traju duže i u vezi su sa našim procesom razmišljanja. “(wikipedia)
Osećanja nam daju energiju samo kada smo u kontaktu sa njima. Medjutim , kada nismo svesni svojih osećanja možemo postati otudjeni, letargični, umorni, depresivni.
Imamo mogućnost da osećamo nekoliko stvari istovremeno.
Osećanja su “zarazna”. Ako provodimo vreme sa “mračnim” ljudima može nas “zakačiti” njihov mrak, tuga, bes… Ako smo sa otvorenim ljudima punim entuzijazma verovatno ćemo se zaraziti tom dobrom energijom.
Osećanja nisu ni prava ni pogrešna. Ona su tu baš takva kakva jesu i to je u redu!
Potrebno je da ih prepoznamo i adekvatno izrazimo.
Kako osećanja nose energiju, njihovim zadržavanjem, neiskazivanjem, potiskivanjem mi zadržavamo tu energiju i naša se osećanja produbljuju i prelaze u drugačiji, dublji oblik (tuga u depresiju …)Zadržavanje i suzbijanje osećanja dovodi do psihosomatskih promena i bolesti: glavobolja, čirevi, visok krvni pritisak, astma … napetosti u mišićima vrata, ledja, ramena, vilice, sve od očiju do karlice. Neadekvatno izražavanje osećajanja i njihovo potiskivanje može izazvati fizičke probleme (ubrzan rad srca, znojenje, ubrzano ili usporeno disanje, napetost u raznim delovima tela itd. Bilo bi lepo izražavati ih spontano i na adekvatan način. To možemo samo kada smo sposobni da ih prepoznamo. U suprotnom možemo se naći u situaciji da ih ne iskazujemo ili da ih ne iskazujemo na pravi način. Čak i kada smo sposobni da prepoznamo stvarna osećanja možemo zbog naučenih i usvojenih obrazaca prikrivati svoja osećanja ili ih iskazivati na neadekvatan način i time doći u situaciju da nas drugi ne razumeju. A kako bi oni mogli da razumeju i prihvate naše emocije ako ih mi sami ne razumemo i ne prihvatamo na pravi način.
*treniranje*
Kao što sve možemo da treniramo tako možemo i prepoznavanje i identifikovanje svojih osećanja. Potrebno je da odvojimo vreme , strpljenje i iskrenost.
Setite se što više stvari koje su se dogadjale prethodnih sat vremena ili prethodni dan.
Na primer, setite se kako ste se osetili u momentu kada ste ugledali partnera, dete, kolegu. Osetili ste zadovoljno jer je ta osoba prijatelj, neko koga volite….Dakle, osećeate zadovoljstvo. Ništa dalje od toga. Ne razmišljate ni da li je to dobro ili lose, ne donosite zaključete, ne sudite. Samo prepoznate da postoji osećaj zadovoljstva.
Na svaku unutrašnju ili spoljašnju situaciju imaš neku unutrašnju reakciju-neki osećaj.
Postavi sebi pitanje: Šta osećam? Ako imaš pravu reč, nazovi svoj osećaj – odredi ga.
Sledeće je da povežeš taj osećaj sa fizičkom reakcijom tela. Dozvoli tom osećaju da postoji u telu i primeti: Gde to osećam u telu? Šta me fizički vezuje za taj osećaj? Koja je fizička senzacija tog osećaja?
Nikada ne procenjujte, ne sudite, samo primetite gde se nalazi u telu taj osećaj- Gde ja to osećam? Možete otići i korak dalje tako što ćete pored imena osećaja, mesta gde se nalazi odrediti i boju kojom bi obojili taj osećaj.
Kada osvestimo osećaj i reakciju tela možemo da donesemo odluku kako želimo da se ponašamo, šta da uradimo ili ne uradimo kada imam taj osećaj.
Možete zapisivati svoja zapažanja i verovatno lako doći do raznih obrazaca. Zapisivanje daje veliku moć. Probajte!
Načina da izbegnete povezivanje sa svojim osećanjima ima bezbroj. Uzmemo telefon u ruke i “skočimo” u virtuelni svet je jedan od načina koji je tako dostupan.
Medjutim, ne bežite. Sedite, umirite se. Osetite, prepoznajte, identifikujte.
Kada smo sposobni da primetimo šta zaista osećamo, kako to što osećamo utiče na naše telo, kada primetimo misli koje prate to osećanje tada smo spremni da prihvatimo da mi nismo ta emocija. Osećanja dolaze i prolaze. Kada smo ih svesni, kada ih prepoznamo, tada možemo da ih menjamo. Važno je da prihvatimo da su osećanja tu i da su deo nas. Mi smo emocionalna bića i sasvim je u redu da osećamo. Koje emocije ćemo zadržati , koje ćemo podeliti sa drugima, kako ćemo ih ispoljiti i prezentovati, zavisi od nas.
Sledeće što možete da pratite je uticaj ispoljavanja vaših emocionalnih stanja na druge ljude. Bez kritike i samokritike samo posmatrajte kako drugi reaguju na vasa emocionalna stanja?
Ako do sada niste primetili, pokušajte na kasi u prodavnici. Kada ste dobre volje, raspoloženi, nasmejani i žena koja radi na kasi će reagovati pozitivno. I obrnuto.
Kako izražavamo svoja osećanja?
Svi znamo da razmenjivanje pozitivnih osećanja (ljubav, zahvalnost, razumevanje, zadovoljstvo…) jača odnose medju ljudima. Ispoljavanje negativnih emocija vodi u tugu, uplašenost, bespomoćnost, bes…
Kada jednostavno podelimo osećanja sa drugim čovekom idemo ka dijalogu, razumevanju i rešenju.
Jednostavno OSEĆAM SE …. je veoma dobar početak. Šta mislite?
Važno je da 1-OSEĆAM SE … i 2- DOVODIŠ DO TOGA DA SE OSEĆAM… ili ČINIŠ DA SE OSEĆAM… nije isto.
Osećam se … govori o meni. Drugi način govori o tome da je druga osoba odgovorna za ono kako se ja osećam …
Pomoć koju možemo da dobijemo kada pokažemo svoja osećanja može biti neprocenjiva. Ranjivost je ekstremna hrabrost.
Kada su osećanja jaka ili neprijatna, samim prepoznavanjem osećanja i reakcije u telu na to osećanje dajemo sebi prostor da odreagujemo na adekvatniji način i da svojom reakcijom postignemo napredak u komunikaciji sa drugim ljudima.
Kada su u pitanju jaka osećanja kao što je bes koji može dovesti do agresivnih ispoljavanja možemo izbaciti, umanjiti intenzite osećanja fizičkim vežbanjem.
Da bi drugi ljudi mogli da razumeju naša osećanja potrebno je da ih jednostavno izrazimo. Drugi ljudi mogu da pretpostave na osnovu svog iskustva kako se mi osećamo, ali ne mogu da znaju dok im to jasno ne iskažemo.
Pokušajte!
Uvek možete potražiti pomoć i podršku!
