”Yoga happens beyond the mat, anything you do with attention to how you feel is doing yoga.”
Kada se osećamo jaki iznutra mi prestajemo da preispitujemo svoje odluke. Imamo toleranciju na ambivalenciju, toleranciju na frustraciju, celoviti smo i konstantni – ne, uporedjujemo sa drugima i prestaje da nam bude važno šta drugi misle o nama i našim odlukama.
Da li ste dovoljno snažni da biste živeli svoje snove?
Kada je naše samopouzdanje visoko, nivo stresa je nizak. Imamo više energije i sposobni smo da pravimo pozitivne razlike…
Mnogi ljudi kažu za sebe – Ja sam takav, takav mi je temperament i time postavljaju stvari na taj nivo da je naše ponašanje, naši emotivni izlivi nepromenljivi kao što nam je nepromenljva i boja očiju.Odgovornost za naše ponašanje i nekontrolisane iskazivanje emocija pripisujemo genetici, odnosima sa roditeljima, dogadjaima u detinjstvu…
U jogi postoji dosta načina da naučimo da stavimo ispoljavanje emocija i uopšte nagle, nekontrolisane emocije pod kontrolu ( od asana, pranajama, meditacije preko načina ishrane i uopšte pogleda na život, principa i vrednosti koje treniranjem sebe, svog tela, daha i uma dostižemo. Svi ovi načini nam mogu pomoći da usmerimo svoj um u stavimo emocije pod kontrolu i tako sebi stvorimo mirniji, harmoničnij, stabilniji život.
Meditacija je moćan alat za promenu uma. Meditacija ga čini jačim, mirnijim, disciplinovanijim, usredsredjenijim, fokusiranjim. Kada je um miran i fokusiran lakše, brže, jednostavnije, kvalitetnije postižemo svoje ciljeve.
Postoji izuzetno čvrsta povezanost izmedju daha i mentalnog i emotivnog stanja.
Tu vezu možemo uporediti sa vezom rada motora i pedale za gas. Kada pritisnemo gas motor radi jače, brže. Takodje ako motor radi jače i brže znači da smo pritisnuli pedalu za gas. Na primer ako smo ušli u raspravu, svadju sa nekim. Pojačavamo glas, vičemo, gubimo kontrolu šta kažemo…U tom momentu naš dah je jako ubrzan i plitak, dišemo gornjim delom grudnog koša. U ovakvom emotivnom stanju naš dah prati naše stanje uma i emocija , nepravilno, plitko, brzo.. Sa druge strane, kada se probudimo u nedelju ujutru i nemamo nikakvih obaveza tog dana, polako se meškoljimo i osećamo se odmorno, osveženo, zadovoljno…U tom momentu je naš dah dubok, lagan, spor, ritmičan.
Naše disanje odgovara, u sprezi je sa našim emotivnim i mentalnim stanjem.
Kada se jedna od ovih komponenti promeni menja se i druga. Postoje tehnike za kontrolu uma. Ali mi možemo kontrolisanjem daha da umririmo um a samim tim i emocije.
Krvni pritisak je znatno niži na kraju časa joge.
Nije ništa novo da se joga praksom umiruju, uravnetužuju i balansiraju um i emocije. Medjutim, to se ne dogadja tako što vi odete na jedan, dva časa, uradite par asana i eto vas – izbalansirani. Svakako ćete se osećati daleko bolje, osećaćete deo svega doborog što se govori o jogi ali je važno znati da emocije neće postati balansirane same od sebe. One moraju biti izražene, poštovane,osvešćene, iskazane.
Dakle, emocije kao govornici da se nešto dogadja u našem umu ili na drugom nivou našeg bića traže da budu priznate, da ih ne potiskujemo, da ih ne sklanjamo, zaboravljamo, sakrivamo. Početak rada sa emocijama je svest i priznanje da odredjene emocije posotoje. Koliko puta ste pomislil da nije u redu što odredjene emocije postoje pa ste ih potiskivali ili ignorisali iz straha od postojanja tih emocija.
Zamislite situaciju kada očekujete od nekoga da vam nešto pomogne, da uradi nešto što je vama značajno u tom momentu: Međutim, dogodi se, razlozi mogu da budu različiti – ili niste jasno rekli, ili vas taj neko nije razumeo ili nije imao vremena ili je zaboravio- da ta druga osoba nije uradila očekivano. Vi osećate bes, tugu, izneverenost .Možete iskaliti taj bes, možete ga potisnuti. Možete osetiti krivicu što ste iskalili bes ili potisnuli. Možete pomisliti da je najbolje da ignorišete sve i odustati a posle se osećati poraženim. Reakcije mogu biti različite, ali je pitanje da li bilo koja od ovih situacija dovodi do boljitka.
Šta bi dovelo do boljitka? Šta mislite o tome da zastanete i da priznate npr. bes ako je to emocija koju osećate. Osetite odakle dolazi taj bes, iz kog dela tela: srce, solarni pleksus…Dakle, zastanemo, osvestimo, osetimo i kažemo sebi: Priznajem da osećam bes u solarnom pleksusu jer . Zatim zastani izapitaj se :Šta mi to govori? Šta mogu naučiti iz toga.. Telo ne može izgovarati reči ali može govoriti drugim osećanjima, slikama, sećanjima. Dozvolite da te informacije dodju i prodju a da vi nemate nikakvo očekivanje. Slušajući sebe mi izgradjujemo poverenje izmedju svog tela i svojih emocija. Povezujemo se sa sobom.
Ako ste u takvoj situaciji da ne možete da izdvojite desetak minuta, izdvojete pola minuta i samo osvestite da ćete se vratit tome što se trenutno dogadja u vama. I kada nadjete svojih desetak minuta vratite se. Podsetite se kako ste se osećali, šta se dogadjalo, kako ste reagovali, Pronadjite taj osećaj, priznajte ga, oslušntei ga, prihvatite ga – to je vaš osećaj, ne osuđujte, samo primite poruku.
Kada naše emocije izazovu spoljašnji dogadjaji to samo povećava neravnotežu, nesigurnost, strah, sve one emocije koje već postoje u nama. Potrebna je svest i svesnost da bi radili sa svojim emocijama.Taj rad sa sopstvenim emocijama iako nije lak nam donosi radost i entuzijazam, osećaj da smo vredni sopstvene ljubavi i razumevanja, svesnost da mi možemo da izaberemo kako ćemo reagovati a ne da je to nešto što nam je nametnuto i da mi nemamo nikakvu kontrolu nad sobom i svojim ophodjenjem prema okolini ili situaciji.
Poslovica kaže da možeš naći ako tražiš. Dozvoli sebe da istražiš sebe. Kada jogi pristupaš na taj način pronaći ćeš odgovore praktikujući jogu.
ASANE ZA BALANSIRANJE EMOCIJA
