DA LI ZAISTA PRIHVATATE LIČNU ODGOVORNOST?
Kada nešto krene putem koji nisi želeo, da li krećeš u potragu za krivcem? Da li dolaziš do zaključka da bi bilo bolje za tebe da je neko (on/ona) uradio nešto drugo, da je vreme bilo drugačije, da ti nisu rekli na onaj način ili da su bar rekli…, da su ti dali priliku da … da si bar mogao onako…Ili možda uvek imaš pripremljenu odstupnicu: vreme je grozno, znaš kakve su gužve, dogodilo se …meni se uvek događa….
Može se naći million i jedan izgovor i million i jedan krivac ako želimo da odgovornost za svoj život prebacimo na nekog drugog ili da nadjemo izgovor za svoje reči ili dela.
Svi mi to ponekad uradimo. Ali da li nam je to stil, navika?
Mnogo je komfornije , bezbolnije, manje zahtevno ako za svoj život tražimo krivca sa strane. Ali takav pristup sopstvenom životu i sopstvenoj odgovornosti ima visoku cenu.
Cena je što moć nad svojim životom dajemo nekoj drugoj osobi ili situaciji. Sebe stavljamo u ulogu žrtve, bespomoćnog i inferiornog bića. Time pokazujemo i sebi i drugima da mi nemamo kontrolu nad sopstvenim rečima, delima, osećajima,ponašanjima. Time dokazujemo da nemamo samopouzdanja, samopoštovanja, da nemamo ambicija, da nemamo kvalitetne i prave odnose. Od nas ne zavisi. Zavisi od drugih, oklonosti, života.
Ovo nije tačno, pa pored ostalog i lažemo . Lažemo, pre svega , sebe .
Veoma je važno da preuzmemo odgovornost za sopstveni život.
To nije lak posao. Posebno , ako je situacija takva da nam daje pokriće da nismo mi krivi, da je kriv neko drugi. Na primer, ako nas je ostavio, prevario partner. Nama se sve ruši i naravno da je kriv taj neko.
To jeste delimično tačno. Taj neko jeste otišao, jeste nas povredio, uvredio… Ali, da li postupak nekog drugog treba da uništi naš život. Da li ćemo dozvoliti da nečiji i najlošiji postupak uništi nas. To je jedna opcija. Druga je da prihvatimo ono što se dogodilo, da se sastavimo i nastavimo dalje. Dakle, postoje opcije. Mi smo ti koji biramo šta ćemo da uradimo. Odgovornost je na nama. Naš, sada bivši partner, je izabrao opciju za sebe, a mi treba , u novoj situaciji, da izaberemo opciju za sebe. Bilo šta da izaberemo, odluka je naša, kao i odgovornost. Samo što toga treba da budemo svesni. Nije naš bivši partner odgovoran što smo mi očajni i jadni, a nije ni što smo krenuli dalje sa svojim životom.
Svesnost o sopstvenoj odgovornosti za sve što kažemo ili uradimo , ili pak, ne kažemo i ne uradimo je put ka našoj unutrašnjoj sreći i zadovoljstvu . Naše misli, emocije, akcije i odluke su naša i samo naša odgovornost. Prihvatanje lične odgovornosti za svoj život daje nam slobodu da kreiramo sopstveni život na baš naš način. Mi smo vlasnici sopstvenog života i mi smo sposobni i spremni da živimo onako kako mi to hoćemo , da pravimo sopstvene izbore.
Preuzeto odgovornost znači uvek imati kontrolu nad svojim mislima, rečima, postupcima i uvek odlučivati kakav ćeš izbor da napraviš . Čak i ako pogrešiš, budi miran. To je tvoja greška. Oprosti je sebi. Nije lako i ne događa se preko noći! Ali ako si svoj , bićeš zadovoljan.
Svesnost i prihvatanje odgovornosti jeste put ka ličnom razvoju. To je put ka samopoštovanju, samopouzdanju, put ka sticanju poštovanja drugih ljudi.
Zato prihvatimo sadašnjost kakva jeste.Naš otpor ka ovakvoj sadašnjosti je neće promeniti. I prihvatimo da smo odgovorni za sva zadovoljstva i nezadovoljstva u sopstvenom životu.
Kada ovo uradimo, stičemo još jedan ljudksi kvalitet, jednu lepu ljudsku osobinu , a to je lična odgovornost.
